O GRAFITIMA

Koliko god arhitektonski lepo izgledao neki objekat, bez obzira da li je nove ili starije gradnje, ispisane reči po njegovim zidovima odaju utisak zapuštenosti i nebrige njegovih vlasnika.

Osim što ruže fasade, umanjujući time vrednost nekretnina, grafiti koje vidimo na gradskim trgovima, spomenicima, fontanama, podzemnim prolazima, saobraćajnim znacima, kod posmatrača izazivaju neprijatnost i pomisao da se nalaze u neurednoj i vrlo nesigurnoj sredini.

Bilo da se radi o potpisu, crtežu, poruci ili paroli, ukoliko se odmah ne uklone, grafiti brzo privlače pažnju novih vandala koji, nastavljajući započeto (ne)delo, sve više i više uzimaju maha. Na taj način skreću pažnju na sebe smatrajući da oni koji nisu ništa preduzeli u uklanjanju predhodnih grafita, takve postupke i opravdavaju.

Prostori koji nas okružuju prepuni su grafita. Počevši od najbanalnijih žvrljotina do onih koje, možda, i izmame neki osmeh ili ulaze u uzaludne antologije «duše» jednog grada. No, primeri urbanih sredina sve više dokazuju da takva «duša» nije potrebna apsolutno nikome obzirom da nju, ipak, čine neke sasvim drugačije stvari.

Program tzv. NULTE TOLERANCIJE prema grafitima se uveliko primenjuje u svetu i dokaz je da se samo na taj način mogu suzbiti problemi njihovog nastanka.